Почетна
Категорија (sr-RS)
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Призрен
- Прегледа: 23
„Са Косова не одлазим ни жив ни мртав. Ово је српски народ, српска земља, никоме ништа нисмо нажао учинили. За све су криви комунисти“, рекао ми је дан раније. То је рекао и владици Артемију.
Ово су неке од последњих речи оца Харитона, монаха у манастиру Свети Архангели код Призрена, киднапованог и брутално убијеног јуна 1999, у 39 години живота, а које нам преноси бивши игуман ове светиње Стефан.
Сведочење муслиманке
Тело оца Харитона је пронађено обезглављено годину и више од нестанка, а извештаји вештака указују да му је глава одсечена оштрим предметом, поломљена кичма, неколико ребара и кости леве руке. Тело је пронађено у монашкој мантији и џемперу, а расцепи на њима указивали су да му је стомак распорен и да је ножем избоден у пределу срца. Глава никада није пронађена.
У међувремену се појавило језиво сведочење једне муслиманке, која је испричала да је видела муџахедине како „играју фудбал са главом попа.“
Докази и извештај патолога предати су истражитељима Међународног суда за ратне злочине у Хагу, али тај злочин никада није процесуиран. О трагичној судбини оца Харитона и томе шта се све дешавало тих дана у царском граду прича архимандрит Стефан, тада игуман манастира Светих Архангела, а данас игуман манастира Зочиште.
– Глава није пронађена. Главу су као трофеј узели муџахедини. Ко зна да ли ће икада открити – прича отац Стефан.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Гњилане
- Прегледа: 9
Шиптарски терористи набили га на колац 1. маја 1985. Истина скривана 15 година. „Глас“ први објављује целовит „филм догађања“ о Ђорђу Мартиновићу, кад је постао познат светској јавности, прва информација објављена је 4. маја 1985. године, у „Политици“. Гласила је: „Службеник Дома ЈНА у Гњилану, Ђорђе Мартиновић, набијен је на колац 1. маја на својој њиви Јаруга, два километра од Гњилана. Ово злодело извршили су шиптарски терористи“.
Та вест пукла је као гром из ведра неба у тада узаврелој косовској и југословенској стварности. Данас може слободно да се каже, она је била иницијална каписла за многа потоња збивања на Космету и у Југославији па, на неки начин, и чувене Осме седнице годину и по дана касније.
Редакција „Гласника“ објављује поводом вести о смрти Ђорђа Мартиновића, детаље који до сада никада нису објављени, а који увелико одговарају на истину која је до сада била скривана од јавности.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Ораховац
- Прегледа: 8
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину , нестао 10. јула 1998. Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића. Прво су на кућном прагу убили 62-годишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли – међу њима четрнаест Костића.
Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани мртвог оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје-троје људи је под пратњом униформисаних припадника УЧК-а одведено на гробље да ископају раку. Срби су онда потерани на сахрану која је обављена без свештеника и осталих српских обичаја. Затим су враћени у центар села и постројени. Жене су се поздравиле са синовима и мужевима. Мушкарци су утоварени у камион и одведени у правцу села Оптеруша. Никад више нису виђени.
Павле Костић, син убијеног Анђелка, који нам је испричао ову причу, није присуствовао злочину. Био је блокиран у селу Зочиште, јер се по повратку с посла 17. јула због борби није могао пробити до свог села. Пошто је Ретимље удаљено од Зочишта свега три километара, сву ноћ је слушао борбу. Сутрадан му је мајка испричала шта се догодило.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Косово поље
- Прегледа: 15
22. јуна 1998. године из рудника Белаћевац Термоелектране „Обилић“ на Косову и Метохији киднаповано је десет рудара. То је, како истичу из Удружења киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији, била прва организована отмица српских цивила од стране злочиначке ОВК и то годину дана пре ратних дејстава.
Тог 22. јуна 1998. године на путу до својих радних места киднаповани су Жарко Спасић, браћа Петар и Зоран Ађанчић, као и њихов отац Душан, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић, Мирко Буха, Божидар Лемпић, као и Драган Вукмировић.
Припадници ове организације, коју су тада и САД прогласиле терористичком, препречили су камионом рударима улаз у угљенокоп и одвели их у правцу планине Ћићевице.
Опширније: Отмица рудара копа Белаћевац - прво масовно киднаповање Срба на Косову и Метохији
- Детаљи
- Аутор: Uros
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Липљан
- Прегледа: 20
23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест Срба. Рафал који је испаљен из непосредне близине покосио је четрнаест мушкараца, а неке породице из овог села за само неколико тренутака остале су без мушких глава.
Косовске власти, Унмик, Еулкес и Кфор и после четрнаест година нису успеле да пронађу убице српских жетелаца из Старог Грацка.
Најмлађи од убијених имао је седамнаест година.
Убијени су:
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Пећ
- Прегледа: 19
Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град туге, а лицемерна белосветска политика још околиши да паравим именом назове монструме који су на све спремни па и да Космет залива у крви.
Само дан након што су САД и СБ ставиле вето на председничко саопштење којим се осуђују шиптарски терористи на Косову и Метохији, они су, осокољени таквом подршком, извели до сада најмонстроузнији терористички акт – у кафићу „Панда“ у Пећи у понедељак 14.децембра 1998., нешто после 20 часова, убивши шесторицу српских младића, српских соколова. Углавном су то били средњешколци а ранили су и власника кафића Мирсад Шабановић.
У нападу терориста смртно су погођени Иван Радевић (26), Драган Трифовић (18), Вукота Гвозденовић (16) и Иван Обрадовић(15), док су због тешких повреда у приштинском Клиничко болничком центру преминули Зоран Станојевић (18) и Светислав Ристић(18) сви из Пећи.
Према речима очевидаца, испред кафића, у којем је у том тренутку било 13 људи, зауставио се аутомобил из којег су истрчала двојица терориста у црним униформама и са капама „фантомкама“ преко лица. Одмах са врата отворили су рафалну ватру по гостима.
Први меци погодили су Ивана Обрадовића. Недалеко од њега стајао је његов отац, и чудом остао неповређен. Али не може се рећи да је отац Ивана избегао метак и рафал терориста, него је метак погодио његово срце и сада рањен живи,због смрти његовог сина.Потом су терористи пуцали у остале.
Опширније: Убиство шесторо српских младића у кафићу “Панда“ у Пећи (1998. године)
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Липљан
- Прегледа: 20
Село Клечка , 27. август 1998.
Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришђену за спаљивање убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке ОВК, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Лиан и Беким Мазреку, у изјави су навели да је у Клечки током јула 1998. заробљено, убијено и спаљено 22 српских цивила. Цивили су извођени пред стрељачки одред и убијани, а кремациона пећ је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела.
У Клечки су откривена тела 22 српска цивила.
Крајем августа, у војно-полицијским операцијама на подручју Малишева, „устаничке тврђаве“ Ослободилачке војске Косова (ОВК) усред Косова и Метохије, у селу Клечка откривени су спаљени остаци 22 особе. Већ сутрадан, 28. августа, портпарол Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије обавестио је велики број новинара, којима је омогућен приступ сеоској кречани у којој су остаци пронађени, да се ради о цивилима које су стрељали албански екстремисти.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Категорија (sr-RS)
- Категорија: Логори
- Прегледа: 12
био је велики аустроугарски концентрациони логор за Србе, али и друге славенске народе на територији најсевернијег дела Баната (данашња западна Румунија).
Логор је основан по налогу Бечког двора у лето 1914. године када су довођени углавном србски цивили са територије Далмације, Дубровника, Босне, Шумадије, Срема,Херцеговине и Поморавља... Ове послове хапшења Срба радили су Шукцори (специјалневојне јединице коју су сачињавали углавном босански Хрвати и муслимани).
Логор Арад је био смештен у Арадској тврђави, која је удаљена 215 км од Београда и 43 кмод Темишвара, а која је грађена крајем 18. века... Кроз њега је прошло више хиљада Срба,процењује се да је било у њему укупно интернирано око 20.000 затвореника (међу њима браћа Гаврила Принципа - Јово и Никола)... Довођени су редом цивили без обзира на године, пол, имовинско стање...
Логор Арад спада у најозлоглашеније аустроугарске логоре током Првог светског рата.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Загреб
- Прегледа: 35
Александра Зец била је кћи загребачког месара Михајла Зеца, и вјеројатно сасвим обична дванаестогодишњакиња, која по ничем не би заслужила да се о њој пише, – да је нису свирепо убили.
Увече око 23 часа, 7. децембра 1991. у њен дом у Пољаничкој улици 22. на загребачкој Трешњевци, банули су Синиша Римац, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић (припадници Мерчепове јединице) са намјером да ухапсе Михајла Зеца, због његових наводних веза са побуњеним крајинским Србима.
Он је некако успио је истрчати на улицу, и покушао побјећи, али га је Синиша Римац устријелио на удаљености од тридесетак метара.[1]
Након тог су свезали 12 годишњу Александру и њену мајку Марију и стрпали у комби (без регистарских таблица) и одвезли се до код планинарског дома Адолфовац на Сљемену, – гдје су Александру и њену мајку убили их и бацили у јаму за смеће.
Каснија истрага открила је да је Синиша Римац, који је прије тога убио њена оца, тражио је да се Александру не убије, али да су сви други били против, јер их је она видјела.
Њу је хладнокрвно (везаних ногу и руку) убио Муниб Суљић аутоматском пушком Хеклер пуцавши јој у затиљак. [1] Њезина сестра Гордана и брат Душан, успјели су преживјети, јер су се посакривали по кући и тако промакли убицама.
Опширније: Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Ђаковица
- Прегледа: 31
Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године.
Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од српских безбожника комуниста 1949. године (подигнута у вазду) на Савиндан (27.јануара).
Њено рушење био један је од најдрастичнијих примера политичког антитеизма, нове власти основане непосредно после завршетка Другог светског рата (наводи се у писму Епископа рашко-призренског Г. Владимира Патријарху српском Г. Викентију, „Рушење цркве у Ђаковици“ 28. јуна 1951., у: Задужбине Косова. стр. 803-804.).
Опширније: Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шиптари
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Места злочина
- Категорија: Грчка
- Прегледа: 33
Слике масовних убистава – геноцида над Србима Македонцима у области Егејске Македоније. Овде пре 1878. готово да није било ниједног Грка. Према попису из 1912. Грци су били мањина у читавој Егејској Македонији, па чак и у самом Солуну.
Заборављени грчки злочини над аутохтоним србским живљем током грађанског рата од 1946. до 1949. године. Ово је била завршна фаза етничког чишћења Срба у Егејској Македонији који на том простору живе миленијумима.
Злочини су настали за време комунистичке побуне против грчке владе.
Историјат пописа становништва:
Опширније: Како је извршено етничко чишћење Срба у Егејској Македонији
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Места злочина
- Категорија: Северна Македонија
- Прегледа: 34
Catena mundi открива: Како с се Македонци односили према Србима 1941. Потресно сведочење двојице српких свештеника.
1. Живојин Б. Спасић, свештеник из лесковачке парохије, среза штипског, вардарске бановине. Побегао сам 7. IV 1941.
2. Напустио сам лесковачку парохију зато што су Македонци спремали да нас Србе побију чим наша војска напусти своје положаје а окупаторска их заузме.
Бегао сам у правцу грчке границе, али је одступница била пресечена, те смо се вратили у Кавадар 9. IV 1941. У Кавадару сам прочитао македонску прокламацију, где прваци позивљу људе да очисте Македонију од Срба, па чак су тако далеко ишли да нико не штеди ни жене ни децу. Кавадар сам напустио 10. IV, и 12. IV био сам већ у Св. Николи, срез овчепољски. Ту сам мислио да се информишем шта да радим, да ли да се вратим на парохију или да продужим пут за стару Србију.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Северна Македонија
- Категорија: Куманово
- Прегледа: 32
Кокошињски покољ је израз за најбруталнији злочин комита ВМРО-а над Србима у Македонији, односно Старој Србији, како се тада у Србији ова област називала. Израз кокошињски покољ односи се на неколико злочина комита ВМРО-а. у околини Куманова и Кратова у периоду јул-октобар 1904. године. Злочине су извршиле чете ВМРО-а- под командом војвода Атанаса Бабате и Јордана Спасова. Збирни назив Кокошињски покољ за убиства у селима Кокошињу, Шопском Рудару и Татомиру дала је српска штампа пошто је у том селу пало највише жртава.
Покољи
Прва убиства Срба отпочела су у селу Герману месту на тромеђи Кумановске, Кривопаланачке и Прешевске казе. Село је било патријаршијско, односно српско и четама ВМРО-а је било трн у оку, јер су се плашили да би од њега српске чете могле да направе базу одакле би се угрозили канали комитских чета од Бугарске ка унутрашњости Турске. Дванаестог маја 1904. комите су напале кућу Јовче Спасића, оца сеоског српског учитеља Димитрија Јовановића. Сам Јовча није био код куће, па су комите ножевима искасапили његовог брата Китана, сина Стошу, снахе Аницу и Тодору, зета Каранфила, док су му жену Миљу ранили ножевима са осам убода.[1]
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Загреб
- Прегледа: 30
“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости.
СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ
Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да не сметају војску у њеном дјеловању. Такови транспорти броје и до 50 глава. Разумије се, да у Загребу сваког таквог ухапшеника, особито ако носи пуштене хлаче и шубару, сматрају комитом, па је публика силно разочарана изгледом тих тобожњих комита. Ти су људи тако јадна изгледа, да прије побуђују самилост, но срчбу. Ваља наиме знати, да прави српски комите, затечени на дјелу, буду на лицу мјеста стријељани, ради тога све што може бјежати, бјежи пред војском, а што остане отпрема се на сигурно мјесто.
(Слика: Цивилне српске заробљенике из пограничних села у Србији и заробљене српске официре воде у загребачки посадни затвор)
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Црна Гора
- Категорија: Плав
- Прегледа: 30
У Плаву су, почетком јула 1941, овдашњи квислинзи и слуге окупатора – вулентари и балисти, на челу са вођама Шемсом, Ризом и Шабом Феровићем, основали злогласни Плавски логор. То је био концентрациони и једини логор за жене и дјецу у Црној Гори. Најбројније жртве овог стратишта била су дјеца.
Прихваћена је фашистичка девиза: „Ако хоћеш да убијеш један народ, прво му убиј дјецу!“ Отуда, није случајно да су дјеца била међу најбројнијим жртвама у величком геноциду 28. јула 1944. године.
Угушивањем устанка, устаници су се одметнули у герилу, а њихове породице остале су у својим кућама, док је један број породица побјегао ка Васојевићима.
Неке избјегле породице из Новшића, Велике и Горње Рженице узели су на „бесу“ Шиптари из Горње Ржанице –Џема Тахировић, Миљуш Нововић и други; гарантујући им сигурну заштиту смјестили су их у својим кућама. Међутим, када су наишли наоружани балисти и вулентари из Плава и Гусиња, од Џеме и Миљуша није било ни трага ни гласа. Затечене православне породице избацили су из кућа, опљачкали њихове ствари и спровели их у логор у Плав.
- Детаљи
- Аутор: SN
- Надређена категорија: Федерацији БиХ
- Категорија: Зеница
- Прегледа: 44
У зеничком насељу Печуј данас је потпуно девастирано српско православно гробље.
Уништено је преко 60 надгробних споменика, поломљени су крстови и састругана ћирилица.
Сваки коментар је сувишан.
Поткатегорије
Места злочина Број чланака: 15
Места злочина над српским народом. Садашње државе, градови, насељена места, села, потеси, области, и др.
Босна и Херцеговина (БиХ) Број чланака: 1
Босна и Херцеговина (скраћено БиХ), неформално Босна, држава у југоисточној Европи, која се налази на Балканском полуострву. Граничи се са Србијом на истоку, Црном Гором на југоистоку и Хрватском на северу и југозападу. На југу има излаз на Јадранско море. Северни и већи део државе заузима област Босне, а јужни и мањи дио област Херцеговине. Главни и највећи град је Сарајево. Место злочина над Србима.
Федерацији БиХ Број чланака: 1
Федерација Босне и Херцеговине један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске. Заузима око 51% територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб. Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе седишта четири федерална министарства. Последњим уставним променама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји декларативна конститутивност сва три народа на целом подручју Федерације. Место злочина над Србима.
Зеница Број чланака: 1
Зеница - град, административно и економско средиште Зеничко-добојског кантона и истоимене јединице локалне самоуправе у Федерацији БиХ (Босна и Херцеговина). Налази се у долини рееке Босне, око 70 км сјеверозападно од Сарајева. Град је познат по жељезари и другој тешкој индустрији, али и као значајан универзитетски центар. Место злочина над Србима.
Црна Гора Број чланака: 1
Црна Гора је држава у југоисточној Европи, која се налази на Балканском полуострву. Граничи се са Босном и Херцеговином на северозападу, Србијом на истоку, Албанијом на југоистоку и Хрватском на западу, док на југозападу има обалу дуж Јадранског мора. Место злочина над Србима.
Плав Број чланака: 1
Плав је град и седиште истоимене општине на истоку Црне Горе. Према попису из 2023. било је 4.121 становника. Налази се у подножју планинског масива Проклетије, на ријеци Лим.Место злочина над Србима.
Хрватска Број чланака: 2
Хрватска, званично Република Хрватска, држава је у средњој и југоисточној Европи, на обали Јадранског мора. Граничи се на северозападу са Словенијом, на североистоку са Мађарском, на истоку са Србијом и на југоистоку са Босном и Херцеговниом и Црном Гором, док на западу има морску границу са Италијом. Место злочина над Србима!
Загреб Број чланака: 2
Загреб је главни и највећи град Хрватске. Налази се на северу земље, уз реку Саву, на јужним обронцима планине Медведнице. Загреб се налази у близини међународне границе између Хрватске и Словеније. Место злочина над Србима!
Северна Македонија Број чланака: 2
Северна Македонија, званично Република Северна Македонија (Некада СР Македонија и Стара Србија), држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Грчком на југу, Албанијом на западу, Бугарском на истоку и Србијом на северу. Заузима приближно трећину територије већег географског региона Македоније. Главни и највећи град је Скопље.
Куманово Број чланака: 1
Куманово је други по величини град у Северној Македонији, после Скопља. Седиште је истоимене општине, као и главно градско насеље Североисточне статистичке области у оквиру државе. Налази се у североисточном делу Северне Македоније на надморској висини од 333 m.
Грчка Број чланака: 1
Грчка, званично Република Грчка, држава је у југоисточној Европи. Налази се на Балкану, између Егејског мора на истоку, Јонског мора на западу и Средоземног мора на југу. Граничи се са Албанијом на северозападу, Северном Македонијом и Бугарском на северу и Турском на североистоку. Место злочина над Србима!
Србија Број чланака: 8
Србија, званично Република Србија, држава је у средњој и југоисточној Европи. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Граничи се на северу са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Босном и Херцеговином и Хрватском. Броји око осам милиона становника. Главни и највећи град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Званични језик је српски, а званична валута српски динар.
Косово и Метохија Број чланака: 8
Косово и Метохија — скраћено КиМ, званично Аутономна Покрајина Косово и Метохија — АПКиМ, понекад кратко Косово, или Космет (од Косово и Метохија), је аутономна покрајина у саставу Србије. Налази се у средишту Балканског полуострва, а чине је области Косово и Метохија. Граничи се на југоистоку са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и на западу са Црном Гором. Према попису из 2024. било је 1.586.659 становника. Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини.
Ђаковица Број чланака: 1
Ђаковица је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2024. било је 41.809 становника. Налази се на западу Метохије, између Пећи и Призрена, док је око 100 km дели од обале Јадранског мора.
Липљан Број чланака: 2
Липљан је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2024. било је 13.092 становника. Смештен је 16 km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем и Призреном.
Липљан на Косову и Метохији. Место страдања Срба.
Пећ Број чланака: 1
Пећ је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази на западу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2024. био је 41.171 становник.
Налази се на Пећкој Бистрици, притоци реке Бели Дрим и код Проклетија на истоку. Руговска клисура је једна од најдужих и најдубљих клисура у Европи која се налази око три километра од града Пећ. Град се налази 250 km северно од Тиране, 150 km северозападно од Скопља и 280 km од Подгорице.
У средњем веку град је био седиште Српске православне цркве од 13. века. Манастир Пећка патријаршија је део Унескове Светске баштине средњовековних споменика на Косову.
Косово поље Број чланака: 1
Општина Косово Поље је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 89 km². Ова општина, заједно са општинама Обилић и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).
Ораховац Број чланака: 1
Ораховац је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2024. било је 13.642 становника.
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.
Гњилане Број чланака: 1
Гњилане (алб. Gjilan или Gjilani) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и седиште је Косовскопоморавског управног округа. Према попису из 2024. било је 53.279 становника. Налази се у Косовском Поморављу и повезан је за Приштином, Урошевцем, Косовском Каменицом, Прешевом и Бујановцем.
Призрен Број чланака: 1
Призрен је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у јужном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2024. било је 76.850 становника. Један је од најзначајнијих градова средњовековне српске државе и културног наслеђа Србије. Град се налази у подножју Шар-планине, близу границе са Албанијом и Северном Македонијом.
Логори Број чланака: 1
Логори у којиам су страдали Срби
Логори у Првом светском рату Број чланака: 0
Логори у Првом светском рату у којима су страдали Срби