Крајем 1991. године, на подручју Западне Славоније, одиграли су се једни од најтрагичнијих догађаја током рата у Хрватској. Војна операција позната као „Оркан ’91“ имала је за циљ војне победе над Југословенском народном армијом и Српском територијалном одбраном, али је уз то довела и до систематског прогона српског становништва у вировитичкој регији. Према бројним извештајима и историјским анализама, више од двадесет села било је предмет етничког чишћења, а хиљаде Срба било је приморано да напусти своја огњишта, често под претњом или директним насиљем. Ови догађаји представљају важан и болан сегмент историје региона, који указује на сложеност сукоба и дубоке последице које рат оставља на локално становништво.
У колонама дугим по преко 15 километара хиљаде Срба напушта Вировитицу и околна села - Нетечу, Зриње, Терезино Поље, Аду, Рит, Дјелке, Брезово Поље, Мајковац, Жлебину, Ново Обилићево (преименовано у Звонимирово), Гаћиште и друга села бјежећи у правцу Дарувара и даље Пакраца док хрватске паравојне формације уз свесрдну помоћ хрватског цивилног становништва масовно пљачкају, пале и минирају српске куће, цркве и споменике.
У граду Вировитици у српске куће се редом убацују бомбе или бакље, продавнице у власништву Срба су махом полупане и опљачкане. Још у октобру су по већини установа полијепљени натписи о забрани уласка лицима српске народности и у већину трговина пуштани сте само ако покажете доказ да нисте Србин.
Детонације од минирања српских кућа по вировитичким селима одјекивале су градом данима.
Готово идентична ситуација је и у општинама Подравска Слатина, Доњи Михољац, Славонска Пожега, Славонска Ораховица, Славонски Брод, Нова Градишка, Гарешница, Бјеловар, Липовљани, Чазма, Кутина и Новска гдје је над Србима дословно спроведен јавни линч.
Срби оба пола и свих узраста су хватани попут дивљачи по селима, атарима, оближњим шумама, падинама Билогоре и Папука, убијани на лицу мјеста или одвођени у тек оформиране логоре.
Јавност у тадашњој Србији није пропратила спровођење геноцида над Србима у Славонији кроз крвничке операције "Откос" и "Оркан" у којима је прогнано преко 150 000 Срба и још око 50 000 изјашњених Југословена и других из 140 славонских насеља а ни данас није боља ситуација.
Извор: