Логор Јасеновац је био логор смрти у околини истоименог градића у такозваној Независној Држави Хрватској за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године, а уништен од усташа априла 1945. године..
Логор је грађен од августа 1941. до фебруара 1942. године. Већи део логора се налазио у месту Јасеновац, око 100 километара југоисточно од Загреба. Логори I и II били су у селима Брочици и Крапју, али су брзо расформирани због честих поплава. Затвореници су пребачени у логор Циглана (Јасеновац III), који је био највећи логор и укључивао је крематоријум. У Доњој Градини са друге стране реке Саве вршена су погубљења. Логор за децу био је у Сиску, а женски логор у Старој Градишки на југоистоку од Јасеновца, мада је жена и деце било и у Јасеновцу.
Систем концентрационих логора Јасеновац је у егзилу дизајнирао Вјекослав Макс Лубурић, који је био и његов први комадант.
Први управник логора био је бивши свештеник Фра Мирослав Мајсторовић, а касније Динко Шакић.
Динко Шакић је припадао ,,часницима`` извршиоцима најмонструознијих злочина у Јасеновцу. У овој групи ,,часника`` били су и Мима Павичевић, Модрић, Матковић, Налетић, Шарић, Ђерек, Саблић, Михаљевић, Јосип Матија и Петар Брзица.
Концентрациони логор Јасеновац сачињавало је неколико логора основаних у кратким временским периодима, на већој или мањој удаљености од самога места Јасеновац. Усташе су читаво његово становништво побили или га преселили, а у само место сместили сталан усташки гарнизон.Сам логор је био систем од 5 главних кампова и неколико мањих кампова и губилишта који су покривали укупно око 210 квадратних километара близу ушћа Уне у Саву.
Кампови су били
- Камп I Брочице
- Камп II Крапје
- Камп III Циглана
- Камп IV Кожара
- Камп V Стара Градишка
Додатна блиска подручја са губилиштима су била: Градина, Јабланац, Уштице, Млака, Дубица (кречана), и Граник (на реци Сави).
Припремни радови за оснивање новог логора започели су најкасније 24. јула 1941. када је Равнатељство мелиорационих и регулаторних радова наручило дрво "за градњу дрвених барака у Јасеновцу". Иако се спомиње место Јасеновац, први заточеници допремани су у Логор I, поред села Крапје, и у Логор II, који се налазио у близини села Брочице.
Логор је основан од 15. до 21. августа 1941., а први затвореници стижу 20.-21. августа да направе бараке у кампу I Брочице. Хрватске новине 23. августа доносе вести о оснивању радног логора у Јасеновцу ради градње брана на ријекама Лоњи Требици да се исуше Лоњске мочваре.
Ова прва два логора убрзо су расформирана због честих поплава реке Велики Струг које су онемогућавале рад затвореника и боравак у логорима, а преживели затвореници пресељени су у новоосновани Логор III Циглана, смештен недалеко од места Јасеновац, уз реку Саву, где је већ постојао индустријски комплекс. Уз овај највећи, а по својој функцији централни, поступно су формирани и други делови логора: радна група Кожара, основана 1942. године у самом месту Јасеновац, логор Стара Градишка, други по величини логор, смештен унутар обекта бивше казнионице, те логорске економије Млака, Јабланац, Гређани, Бистрица и Феричанци.
Овај јединствени комплекс логора, уређен по узору на концентрационе логоре Трећег рајха, службеног имена "Усташка обрана Заповједничтво сабирних логора Јасеновац", био је под заповедништвом Усташке надзорне службе (УНС-а), односно њеног Уреда III Усташке обране чија је функција била оснивање и организација, те управа и осигурање логора.
Концентрациони логор Јасеновац био је први систематски изграђивани логорски комплекс на територији Независне Државе Хрватске, једини који је непрекидно деловао кроз цело време њеног постојања, највећи по простору који је заузимао, по броју логораша који су кроз њега прошли и по броју жртава које су у њему страдале. Био је то вишенаменски логор, али пре свега логор смрти. Био је губилиште за већину оних који су у њега ушли, а нису се уклапали у појам "расне чистоће" (највише Срби, али и Јевреји и Роми), као и за противнике усташког режима и чланове њихових породица, без обзира на националну или расну припадност. У њега су се упућивали не само мушкарци, него и жене и деца из свих крајева НДХ.
ЛЕГЕНДА УЗ ВЕЛИКУ МАПУ „ЈАСЕНОВАЧКИ ЛОГОР“
- Стражара Усташко-„часничке“ настамбе. „Ходник маљева“
- Звонара
- Мучионица – затвор и стан мучитеља
- Шупа за опљачкане ствари
- Заповједништво, стан Лубурића – „света соба“, стан Љубе Милоша – мјесто садистичких уморстава из уживања, канцеларија Беговића
- Мјесто примања новопридошлих осуђеника и одабирања за индивидуална и масовна уморства те безбројних јавних мучења и убојстава
- „Монтажа“
- Магазин, лимарија
- Гаража
- Гробље жељезних уређаја, аутомобила итд.
- Ланчара
- Циглана „Ринг“ пећи (керамика) за спаљивање живих и покланих
- „Тунел смрти“
- Електричари
- Грађевинска група, столарија
- Прављење сирових ћерпича за циглу – мјесто многих убојстава
- Усташко-„часничка“ кантина и трпезарија. Радионице: умјетно-керамичка, умјетно-браварска, бријачница, итд.
- Пилана
- Погон
- Мјесто многих „наступа“ и убојстава
- Стаја за оруђе и сточну храну.
- Латрине с отвореним отјецајем „Бајер“ (41). одакле се је вода пумпала (31) у „језеро“ (24) коју су логораши пили, а била је заражена трбушним тифусом
- Пекара и магазини хране
- Сабласно језеро
- Економија, стаје
- Клаоница
- Болница „B-I“
- Болница „B-II“ (Људоловка)
- Болничка „настамба“ – за особље болнице
- Мјесто „наступа“ и „примјерних егзекуција“
- Пумпа за пребацивање заражене воде из „Бајера“ у „Језеро“ (24)
- Поврће буја из гробља плитко закопаних жртава
- Логор
- Латрине
- Вјежбалиште дјеце, која су касније поклана
- Дезинфекција. Стан, гдје су становала дјеца с учитељем.
- „III-C“
- Чергашки, цигански „логор гладне смрти“
- Кухиња за заточенике и магазин
- „Крпара“ – за сортирање циганских прња, које су слали у текстилне фабрике
- „Бајер“ – велики кратер, из којега се копала глина. Мјесто масовних убојстава исцрпљењем
- Циклонска плинара – радионица сапуна
- Граник
- Скела за Градину
- Куле „вребачнице“
- Вранчићева ветеринарска амбуланта
- Мртвачница
- Канцеларија „III-C“
- Скела „св. Молоха“
- „Кућа сабласти“ Пере Вукића
---
Извор:
jasenovac.in.rs
