Догађај који се везује за "Жуту кућу" представља једну од најтежих и најконтроверзнијих епизода из периода након завршетка рата на Косову и Метохији 1999. године. У суштини, ради се о наводима о организованој трговини људским органима, при чему су жртве били углавном отети Срби и други не-Албанци са Косова, али и неки нелојални Албанци, који су пребачени у тајне притворе на територији северне Албаније.
Позадина и Наводи
Случај је први пут добио међународну пажњу захваљујући бившој главној тужитељки Хашког трибунала, Карли дел Понте, која је у својој књизи "Лов: Ја и ратни злочинци" из 2008. године изнела сумње да су стотине отетих цивила, несталих у периоду 1999–2000, пребачене из Косова у Албанију, где су им вађени органи за продају на међународном црном тржишту.
Кључна локација која се помиње је „Жута кућа“ скромна сеоска кућа у селу Рибе, близу града Буреља у Албанији. Према наводима, ова кућа је служила као привремени центар за заточење, где су жртвама, које су држане у нехуманим условима, вршене прве лекарске процедуре и припреме пре него што би били убијени ради уклањања органа на другим, за то специјализованим, локацијама.
Последице и Специјализована већа Косова
Иако тим на челу са америчким тужиоцем Клинтом Вилијамсоном, који је касније преузео истрагу ЕУЛЕКС-а, није успео да пронађе довољно доказа за кривично гоњење конкретно за трговину органима, Вилијамсон је 2014. године потврдио да има доказа за бројне друге ратне злочине које су починили припадници ОВК.
Као директан резултат Мартијевог извештаја и касније истраге, 2015. године је основан Специјализовани суд Косова (званично Специјализована већа Косова и Специјализовано тужилаштво), са седиштем у Хагу.
Циљ Суда: Суд је основан да би процесуирао злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову и Метохији у периоду од марта 1998. до децембра 2000. године.
Оптужени: Суд је подигао оптужнице против бивших команданата и лидера ОВК, укључујући Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, теретећи их за прогон, убиства, мучење и присилне нестанке, од којих су се неки догађали на Косову и у северној Албанији.
Иако је сама "Жута кућа" данас прекречена у белу боју, а њени власници негирају било какву умешаност, њен назив је постао симбол неразјашњених злочина и потребе за правдом за све жртве сукоба, а Мартијев извештај је остао темељ за рад новооснованог суда у Хагу.
извор: