Дана 11. децембра 1991. године, у селу Паулин Двор, надомак Осијека, догодио се један од најтежих и најпотреснијих злочина над српским цивилима у источној Славонији током рата у Хрватској. У овом, тада већински српском селу, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) убили су 18 српских цивила и једну особу мађарске националности, оставивши дубок и трајан ожиљак у историји овог краја.
Жртве су углавном били стари и немоћни људи који нису представљали никакву војну претњу. Убијени су хладнокрвно, у сопственим домовима, искључиво због своје националне припадности. Овај злочин није био изолован инцидент, већ део ширег и систематског процеса етничког чишћења српског становништва у Славонији.
Након убиства, тела жртава су уклоњена ради прикривања злочина. Петнаест убијених водило се као нестало више од једне деценије, све до краја 2002. године, када су њихови посмртни остаци пронађени у масовној гробници у близини Госпића, стотинама километара удаљеној од места злочина. И сама та чињеница јасно указује на намеру прикривања и на систематичност почињеног злочина.
Након тога, село Паулин Двор је у потпуности опљачкано и спаљено, а преостало српско становништво протерано. Судбину овог села деле и бројна друга српска насеља у источној Славонији, која су страдала током војних операција хрватских снага, укључујући акције „Откос 2“ и „Оркан“.
Иако су годинама касније вођени судски поступци против појединаца који су непосредно учествовали у убиствима, налогодавци и одговорни на командном нивоу никада нису откривени нити кажњени. Овај случај остао је симбол селективне правде и неједнаког односа према жртвама рата.
Паулин Двор данас готово да не постоји. Повратак становништва је минималан, а село је постало место тишине и опомене. Ипак, сећање на убијене цивиле не сме да нестане, јер без истине и правде нема ни помирења, нити трајног мира.
Паулин Двор није само место злочина, он је сведочанство страдања невиних и подсетник да жртве српског народа у Славонији не смеју бити заборављене.
извор:
Годишњица злочина у Паулин Двору