Места злочина
Места злочина над српским народом. Садашње државе, градови, насељена места, села, потеси, области, и др.
- Детаљи
- Аутор: SN
- Надређена категорија: Федерацији БиХ
- Категорија: Зеница
- Прегледа: 78
У зеничком насељу Печуј данас је потпуно девастирано српско православно гробље.
Уништено је преко 60 надгробних споменика, поломљени су крстови и састругана ћирилица.
Сваки коментар је сувишан.
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Босна и Херцеговина (БиХ)
- Категорија: Требиње
- Прегледа: 8
Страдање Срба у Требињу током Првог свјетског рата једно је од најтежих поглавља историје овог херцеговачког града. Након атентата у Сарајеву 1914. године, Аустроугарска власт спровела је широм Босне и Херцеговине талас репресалија, а Требиње се нашло међу мјестима која су највише пострадала. Под сумњом да подржавају српски национални покрет и да су „непоуздан елемент“, многи виђени Срби свештеници, трговци, учитељи, домаћини и младићи били су хапшени, мучени, затварани и извођени пред војне судове који су често служили само као формалност.
У самом Требињу су постављана вјешала, а групе ухапшених Срба извођене су на брза погубљења. Многи другим су уморени у затворима, убијени без суђења или послати у сурове логоре широм монархије, одакле се многи никада нису вратили. Овај период у народу је остао запамћен као „требињска вјешала“ симбол страха, неправде и страдања.
Опширније: Погубљења Срба у Требињу током Аустроугарске репресије 1914–1916
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Црна Гора
- Категорија: Плав
- Прегледа: 62
У Плаву су, почетком јула 1941, овдашњи квислинзи и слуге окупатора – вулентари и балисти, на челу са вођама Шемсом, Ризом и Шабом Феровићем, основали злогласни Плавски логор. То је био концентрациони и једини логор за жене и дјецу у Црној Гори. Најбројније жртве овог стратишта била су дјеца.
Прихваћена је фашистичка девиза: „Ако хоћеш да убијеш један народ, прво му убиј дјецу!“ Отуда, није случајно да су дјеца била међу најбројнијим жртвама у величком геноциду 28. јула 1944. године.
Угушивањем устанка, устаници су се одметнули у герилу, а њихове породице остале су у својим кућама, док је један број породица побјегао ка Васојевићима.
Неке избјегле породице из Новшића, Велике и Горње Рженице узели су на „бесу“ Шиптари из Горње Ржанице –Џема Тахировић, Миљуш Нововић и други; гарантујући им сигурну заштиту смјестили су их у својим кућама. Међутим, када су наишли наоружани балисти и вулентари из Плава и Гусиња, од Џеме и Миљуша није било ни трага ни гласа. Затечене православне породице избацили су из кућа, опљачкали њихове ствари и спровели их у логор у Плав.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Загреб
- Прегледа: 74
Александра Зец била је кћи загребачког месара Михајла Зеца, и вјеројатно сасвим обична дванаестогодишњакиња, која по ничем не би заслужила да се о њој пише, – да је нису свирепо убили.
Увече око 23 часа, 7. децембра 1991. у њен дом у Пољаничкој улици 22. на загребачкој Трешњевци, банули су Синиша Римац, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић (припадници Мерчепове јединице) са намјером да ухапсе Михајла Зеца, због његових наводних веза са побуњеним крајинским Србима.
Он је некако успио је истрчати на улицу, и покушао побјећи, али га је Синиша Римац устријелио на удаљености од тридесетак метара.[1]
Након тог су свезали 12 годишњу Александру и њену мајку Марију и стрпали у комби (без регистарских таблица) и одвезли се до код планинарског дома Адолфовац на Сљемену, – гдје су Александру и њену мајку убили их и бацили у јаму за смеће.
Каснија истрага открила је да је Синиша Римац, који је прије тога убио њена оца, тражио је да се Александру не убије, али да су сви други били против, јер их је она видјела.
Њу је хладнокрвно (везаних ногу и руку) убио Муниб Суљић аутоматском пушком Хеклер пуцавши јој у затиљак. [1] Њезина сестра Гордана и брат Душан, успјели су преживјети, јер су се посакривали по кући и тако промакли убицама.
Опширније: Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Загреб
- Прегледа: 56
“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости.
СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ
Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да не сметају војску у њеном дјеловању. Такови транспорти броје и до 50 глава. Разумије се, да у Загребу сваког таквог ухапшеника, особито ако носи пуштене хлаче и шубару, сматрају комитом, па је публика силно разочарана изгледом тих тобожњих комита. Ти су људи тако јадна изгледа, да прије побуђују самилост, но срчбу. Ваља наиме знати, да прави српски комите, затечени на дјелу, буду на лицу мјеста стријељани, ради тога све што може бјежати, бјежи пред војском, а што остане отпрема се на сигурно мјесто.
(Слика: Цивилне српске заробљенике из пограничних села у Србији и заробљене српске официре воде у загребачки посадни затвор)
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Сплит
- Прегледа: 33
Логор Лора био је војни истражни затвор у Сплиту, који је током рата у Хрватској (1991–1997) постао познат као место где су незаконито затварани, мучени и убијани Срби — како заробљеници, тако и цивили. Бројни сведоци су говорили о тешким злостављањима, мучењима и убистvима унутар логора. Неколико официра и војника Хрватске војске касније је осуђено пред хрватским судовима за ратне злочине почињене у Лори.
Опширније: Хрватски логор "Лора" у Сплиту у којем су Срби мучени, убијани и бацани у море
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Шибеник
- Прегледа: 36
Један од такође злогласних хрватских логора за Србе током посљедњег рата, а о којем медији ћуте, је и логор "Кулине" у Шибенику који се по методама мучења и звјерским убијањима није разликовао од сплитске "Лоре".У логор Кулине довођени су углавном локални Срби са подручја Шибеника, Дрниша и Бенковца и то подједнако и мушкарци и жене.
У Кулинама су Срби убијани ударањем главе о зид, електрошоковима и пробијањем гркљана металним шипкама.Једна од специфичности за овај логор јесте метода силовања српских жена помоћу посебно дресираних паса. Српкиња Марија Клисурић из села Миљевци код Дрниша, након што је била силована од стране паса, извршила је самоубиство.
Опширније: Кулине - логор страдања српског народа током Домовинског рата
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Кордун
- Категорија: Клупице
- Прегледа: 26
Село Клупице, у општини Војнић на подручју историјског Кордуна у Хрватској, било је место трагичних догађаја током рата 1991–1995. године. Током операције „Олуја“, убијено је 24 српска цивила који нису напустили село, од којих је 23 одмах сахрањено, а једна жртва идентификована касније. Овај масакр део је ширег страдања Срба на Кордуну и симбол је последица рата на локалне заједнице.
Опширније: Ратни злочин у Клупицама цивили убијени током операције „Олуја“
Поткатегорије
Босна и Херцеговина (БиХ) Број чланака: 2
Босна и Херцеговина (скраћено БиХ), неформално Босна, држава у југоисточној Европи, која се налази на Балканском полуострву. Граничи се са Србијом на истоку, Црном Гором на југоистоку и Хрватском на северу и југозападу. На југу има излаз на Јадранско море. Северни и већи део државе заузима област Босне, а јужни и мањи дио област Херцеговине. Главни и највећи град је Сарајево. Место злочина над Србима.
Федерацији БиХ Број чланака: 1
Федерација Босне и Херцеговине један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске. Заузима око 51% територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб. Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе седишта четири федерална министарства. Последњим уставним променама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји декларативна конститутивност сва три народа на целом подручју Федерације. Место злочина над Србима.
Зеница Број чланака: 1
Зеница - град, административно и економско средиште Зеничко-добојског кантона и истоимене јединице локалне самоуправе у Федерацији БиХ (Босна и Херцеговина). Налази се у долини рееке Босне, око 70 км сјеверозападно од Сарајева. Град је познат по жељезари и другој тешкој индустрији, али и као значајан универзитетски центар. Место злочина над Србима.
Требиње Број чланака: 1
Требиње је градско насеље и сједиште града Требиња у Републици Српској, БиХ. Према коначним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Требиње укупно је пописано 22.987 лица.
Црна Гора Број чланака: 1
Црна Гора је држава у југоисточној Европи, која се налази на Балканском полуострву. Граничи се са Босном и Херцеговином на северозападу, Србијом на истоку, Албанијом на југоистоку и Хрватском на западу, док на југозападу има обалу дуж Јадранског мора. Место злочина над Србима.
Плав Број чланака: 1
Плав је град и седиште истоимене општине на истоку Црне Горе. Према попису из 2023. било је 4.121 становника. Налази се у подножју планинског масива Проклетије, на ријеци Лим.Место злочина над Србима.
Хрватска Број чланака: 6
Хрватска, званично Република Хрватска, држава је у средњој и југоисточној Европи, на обали Јадранског мора. Граничи се на северозападу са Словенијом, на североистоку са Мађарском, на истоку са Србијом и на југоистоку са Босном и Херцеговниом и Црном Гором, док на западу има морску границу са Италијом. Место злочина над Србима!
Загреб Број чланака: 2
Загреб је главни и највећи град Хрватске. Налази се на северу земље, уз реку Саву, на јужним обронцима планине Медведнице. Загреб се налази у близини међународне границе између Хрватске и Словеније. Место злочина над Србима!
Јасеновац Број чланака: 0
Јасеновац је насељено место и средиште истоимене општине у Посавини, у Хрватској.
Најпознатије је по озлоглашеном концентрационом логору који се тамо налазио у Другом светском рату у коме су масовно убијани Срби, Роми и Јевреји, али и сви други који су сметали тадашњој влади Независне Државе Хрватске (НДХ).
Име Јасеновац вероватно је настало од имена дрвета јасен и значи „јасенов, или направљен од јасеновог дрвета”.
Место највећих злочина почињених од стране хрватских Усташа над Србима.
Сплит Број чланака: 1
Сплит у старијим текстовима и Спљет или Сплет, други је највећи град у Хрватској и административно седиште Сплитско-далматинске жупаније. Према попису из 2021. било је 149.830 становника. Као највећи град Далмације и значајно историјско и културно средиште Хрватске, уврштен је у Унесков списак Светске баштине.
Шибеник Број чланака: 1
Шибеник је град у Хрватској и административни центар Шибенско-книнске жупаније. Према попису из 2021. у граду је живело 42.599 становника, а у самом насељу је живело 31.115 становника. Налази се у средишњој Далмацији, на ушћу реке Крке у Јадранско море.
Кордун Број чланака: 1
Кордун (хрв. Kordun) је географска и историјска област која обухвата простор између Петрове горе и реке Мрежнице у данашњој Хрватској. Између 1990. и 1995. године Кордун је био део САО Крајине и Републике Српске Крајине.
Клупице Број чланака: 1
Село Клупице се налази у општини Војнић, у историјској и географској области Кордун у Хрватској, између Петрове Горе и реке Мрежнице. Пре рата 1991–1995. село је имало претежно српско становништво и било је део ширег Кордуна, региона са богатом историјом и значајем у контексту српске заједнице у Хрватској.
Вировитичко-подравска жупанија Број чланака: 1
Вировитичко-подравска жупанија се налази у сјеверној Хрватској. Смјештена је на подручју Подравине у сјеверној Славонији, са сједиштем у Вировитици. Граничи се са Пожешко-славонском жупанијом на југу, са Копривничко-крижевачком жупанијом и Бјеловарско-билогорском жупанијом на западу, и са Осјечко-барањском жупанијом на истоку. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 70.660 становника.
Вировитица Број чланака: 1
Вировитица је град у Хрватској и административно средиште Вировитичко-подравске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 21.291 становник, а у самом насељу је живело 14.688 становника.
Северна Македонија Број чланака: 2
Северна Македонија, званично Република Северна Македонија (Некада СР Македонија и Стара Србија), држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Грчком на југу, Албанијом на западу, Бугарском на истоку и Србијом на северу. Заузима приближно трећину територије већег географског региона Македоније. Главни и највећи град је Скопље.
Куманово Број чланака: 1
Куманово је други по величини град у Северној Македонији, после Скопља. Седиште је истоимене општине, као и главно градско насеље Североисточне статистичке области у оквиру државе. Налази се у североисточном делу Северне Македоније на надморској висини од 333 m.
Грчка Број чланака: 1
Грчка, званично Република Грчка, држава је у југоисточној Европи. Налази се на Балкану, између Егејског мора на истоку, Јонског мора на западу и Средоземног мора на југу. Граничи се са Албанијом на северозападу, Северном Македонијом и Бугарском на северу и Турском на североистоку. Место злочина над Србима!
Србија Број чланака: 10
Србија, званично Република Србија, држава је у средњој и југоисточној Европи. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Граничи се на северу са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Босном и Херцеговином и Хрватском. Броји око осам милиона становника. Главни и највећи град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Званични језик је српски, а званична валута српски динар.
Косово и Метохија Број чланака: 9
Косово и Метохија — скраћено КиМ, званично Аутономна Покрајина Косово и Метохија — АПКиМ, понекад кратко Косово, или Космет (од Косово и Метохија), је аутономна покрајина у саставу Србије. Налази се у средишту Балканског полуострва, а чине је области Косово и Метохија. Граничи се на југоистоку са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и на западу са Црном Гором. Према попису из 2024. било је 1.586.659 становника. Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини.
Ђаковица Број чланака: 1
Ђаковица је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2024. било је 41.809 становника. Налази се на западу Метохије, између Пећи и Призрена, док је око 100 km дели од обале Јадранског мора.
Липљан Број чланака: 2
Липљан је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2024. било је 13.092 становника. Смештен је 16 km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем и Призреном.
Липљан на Косову и Метохији. Место страдања Срба.
Пећ Број чланака: 1
Пећ је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази на западу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2024. био је 41.171 становник.
Налази се на Пећкој Бистрици, притоци реке Бели Дрим и код Проклетија на истоку. Руговска клисура је једна од најдужих и најдубљих клисура у Европи која се налази око три километра од града Пећ. Град се налази 250 km северно од Тиране, 150 km северозападно од Скопља и 280 km од Подгорице.
У средњем веку град је био седиште Српске православне цркве од 13. века. Манастир Пећка патријаршија је део Унескове Светске баштине средњовековних споменика на Косову.
Косово поље Број чланака: 1
Општина Косово Поље је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 89 km². Ова општина, заједно са општинама Обилић и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).
Ораховац Број чланака: 1
Ораховац је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2024. било је 13.642 становника.
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.
Гњилане Број чланака: 1
Гњилане (алб. Gjilan или Gjilani) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и седиште је Косовскопоморавског управног округа. Према попису из 2024. било је 53.279 становника. Налази се у Косовском Поморављу и повезан је за Приштином, Урошевцем, Косовском Каменицом, Прешевом и Бујановцем.
Призрен Број чланака: 1
Призрен је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у јужном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2024. било је 76.850 становника. Један је од најзначајнијих градова средњовековне српске државе и културног наслеђа Србије. Град се налази у подножју Шар-планине, близу границе са Албанијом и Северном Македонијом.
Рибе Број чланака: 1
Село Рибе (Ribe) је мало, забачено планинско насеље које се налази у округу Мат на северу Албаније, недалеко од града Буреља. Ово село је стекло међународну, и изузетно трагичну, препознатљивост након рата на Косову 1999. године, јер се у њему наводно налазила тзв. "Жута кућа".
Богатић Број чланака: 1
Богатић је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Мачванском управном округу. Удаљен је 98 km западно од Београда. Према попису из 2022. било је 5.569 становника. Становници Богатића називају се Богатинц
Глушац Број чланака: 1
Глушци су сеоско насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 1635 становника.Са запада граниче се са Богатићем и Раденковићем,са севера Ноћајем, са истока Узвећем, а са југа Мачванским Метковићем. Асфалтним путевима Глушци су повезани са Мачванском Митровицом, Шапцом и Богатићем.
Бугарска Број чланака: 1
Република Бугарска, држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Румунијом на северу, Србијом и Северном Македонијом на западу, Грчком и Турском на југу и Црним морем на истоку. Са територијом од 110.994 km2, Бугарска је 16. по реду највећих европских држава. Према процени Националног института за статистику из 2022. године Република Бугарска има 6.447.710 становника.
Сливен Број чланака: 1
Сливен је град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене Сливенске области. Град Сливен је некада у бугарском народу био познат као средиште хајдучије у време османске владавине, па је добио надимак „Град 100 војвода“.