Почетна
Категорија (sr-RS)
- Детаљи
- Аутор: JJ
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Рибе
- Прегледа: 21
Догађај који се везује за "Жуту кућу" представља једну од најтежих и најконтроверзнијих епизода из периода након завршетка рата на Косову и Метохији 1999. године. У суштини, ради се о наводима о организованој трговини људским органима, при чему су жртве били углавном отети Срби и други не-Албанци са Косова, али и неки нелојални Албанци, који су пребачени у тајне притворе на територији северне Албаније.
Позадина и Наводи
Случај је први пут добио међународну пажњу захваљујући бившој главној тужитељки Хашког трибунала, Карли дел Понте, која је у својој књизи "Лов: Ја и ратни злочинци" из 2008. године изнела сумње да су стотине отетих цивила, несталих у периоду 1999–2000, пребачене из Косова у Албанију, где су им вађени органи за продају на међународном црном тржишту.
Опширније: Сведочанство злочина: „жута кућа“ и наводи о трговини људским органима (1999)
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Босна и Херцеговина (БиХ)
- Категорија: Требиње
- Прегледа: 7
Страдање Срба у Требињу током Првог свјетског рата једно је од најтежих поглавља историје овог херцеговачког града. Након атентата у Сарајеву 1914. године, Аустроугарска власт спровела је широм Босне и Херцеговине талас репресалија, а Требиње се нашло међу мјестима која су највише пострадала. Под сумњом да подржавају српски национални покрет и да су „непоуздан елемент“, многи виђени Срби свештеници, трговци, учитељи, домаћини и младићи били су хапшени, мучени, затварани и извођени пред војне судове који су често служили само као формалност.
У самом Требињу су постављана вјешала, а групе ухапшених Срба извођене су на брза погубљења. Многи другим су уморени у затворима, убијени без суђења или послати у сурове логоре широм монархије, одакле се многи никада нису вратили. Овај период у народу је остао запамћен као „требињска вјешала“ симбол страха, неправде и страдања.
Опширније: Погубљења Срба у Требињу током Аустроугарске репресије 1914–1916
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Вировитичко-подравска жупанија
- Категорија: Вировитица
- Прегледа: 27
Крајем 1991. године, на подручју Западне Славоније, одиграли су се једни од најтрагичнијих догађаја током рата у Хрватској. Војна операција позната као „Оркан ’91“ имала је за циљ војне победе над Југословенском народном армијом и Српском територијалном одбраном, али је уз то довела и до систематског прогона српског становништва у вировитичкој регији. Према бројним извештајима и историјским анализама, више од двадесет села било је предмет етничког чишћења, а хиљаде Срба било је приморано да напусти своја огњишта, често под претњом или директним насиљем. Ови догађаји представљају важан и болан сегмент историје региона, који указује на сложеност сукоба и дубоке последице које рат оставља на локално становништво.
Опширније: Етничко чишћење Вировитице од Срба током "Оркана"
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Бугарска
- Категорија: Сливен
- Прегледа: 25
Концентрациони логор Сливен, основан 1915. године у Бугарској, био је један од најтежих логора за српске ратне заробљенике и цивиле током Првог светског рата. Кроз овај логор је прошло више десетина хиљада Срба који су насилно доведени са окупираних територија. Услед изузетно лоших услова, болести и глади, смртност је била изузетно висока, што је логор учинило једним од најстрашнијих места патње за српски народ у том периоду.
Опширније: Концентрациони логор Сливен: Страдања Срба у бугарском логору током Првог светског рата
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Кордун
- Категорија: Клупице
- Прегледа: 25
Село Клупице, у општини Војнић на подручју историјског Кордуна у Хрватској, било је место трагичних догађаја током рата 1991–1995. године. Током операције „Олуја“, убијено је 24 српска цивила који нису напустили село, од којих је 23 одмах сахрањено, а једна жртва идентификована касније. Овај масакр део је ширег страдања Срба на Кордуну и симбол је последица рата на локалне заједнице.
Опширније: Ратни злочин у Клупицама цивили убијени током операције „Олуја“
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Шибеник
- Прегледа: 35
Један од такође злогласних хрватских логора за Србе током посљедњег рата, а о којем медији ћуте, је и логор "Кулине" у Шибенику који се по методама мучења и звјерским убијањима није разликовао од сплитске "Лоре".У логор Кулине довођени су углавном локални Срби са подручја Шибеника, Дрниша и Бенковца и то подједнако и мушкарци и жене.
У Кулинама су Срби убијани ударањем главе о зид, електрошоковима и пробијањем гркљана металним шипкама.Једна од специфичности за овај логор јесте метода силовања српских жена помоћу посебно дресираних паса. Српкиња Марија Клисурић из села Миљевци код Дрниша, након што је била силована од стране паса, извршила је самоубиство.
Опширније: Кулине - логор страдања српског народа током Домовинског рата
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Сплит
- Прегледа: 31
Логор Лора био је војни истражни затвор у Сплиту, који је током рата у Хрватској (1991–1997) постао познат као место где су незаконито затварани, мучени и убијани Срби — како заробљеници, тако и цивили. Бројни сведоци су говорили о тешким злостављањима, мучењима и убистvима унутар логора. Неколико официра и војника Хрватске војске касније је осуђено пред хрватским судовима за ратне злочине почињене у Лори.
Опширније: Хрватски логор "Лора" у Сплиту у којем су Срби мучени, убијани и бацани у море
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Богатић
- Категорија: Глушац
- Прегледа: 31
У српском селу Глушци код Метковића у Јужној Далмацији на главном друму који пролази кроз село непознате особе су исписале поруке мржње према Србима ''Убиј Србина" и "ЗДС - за дом спремни".
Глушци су село које је веома пострадало у Другом свјетском рату за вријеме НДХ али и поново 1991. године када су многи Срби из овог села били похапшени и интернирани у хрватске логоре (између осталог и у злогласну "Лору" у Сплиту). Велики дио становника је напустио село још 1991. године а преостали Срби се сналазе како знају сами, остављени и заборављени од свих, осим од хрватских екстремиста који повремено прођу кроз Глушце...
Опширније: Глушци 1944: Поруке мржње на месту страдања невиних
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Логори
- Категорија: Логори у Другом светском рату
- Прегледа: 45
Изглед и положај логора
Логор Јасеновац је био логор смрти у околини истоименог градића у такозваној Независној Држави Хрватској за време Другог светског рата. Формиран је у августу 1941. године, а уништен од усташа априла 1945. године..
Логор је грађен од августа 1941. до фебруара 1942. године. Већи део логора се налазио у месту Јасеновац, око 100 километара југоисточно од Загреба. Логори I и II били су у селима Брочици и Крапју, али су брзо расформирани због честих поплава. Затвореници су пребачени у логор Циглана (Јасеновац III), који је био највећи логор и укључивао је крематоријум. У Доњој Градини са друге стране реке Саве вршена су погубљења. Логор за децу био је у Сиску, а женски логор у Старој Градишки на југоистоку од Јасеновца, мада је жена и деце било и у Јасеновцу.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Призрен
- Прегледа: 58
„Са Косова не одлазим ни жив ни мртав. Ово је српски народ, српска земља, никоме ништа нисмо нажао учинили. За све су криви комунисти“, рекао ми је дан раније. То је рекао и владици Артемију.
Ово су неке од последњих речи оца Харитона, монаха у манастиру Свети Архангели код Призрена, киднапованог и брутално убијеног јуна 1999, у 39 години живота, а које нам преноси бивши игуман ове светиње Стефан.
Сведочење муслиманке
Тело оца Харитона је пронађено обезглављено годину и више од нестанка, а извештаји вештака указују да му је глава одсечена оштрим предметом, поломљена кичма, неколико ребара и кости леве руке. Тело је пронађено у монашкој мантији и џемперу, а расцепи на њима указивали су да му је стомак распорен и да је ножем избоден у пределу срца. Глава никада није пронађена.
У међувремену се појавило језиво сведочење једне муслиманке, која је испричала да је видела муџахедине како „играју фудбал са главом попа.“
Докази и извештај патолога предати су истражитељима Међународног суда за ратне злочине у Хагу, али тај злочин никада није процесуиран. О трагичној судбини оца Харитона и томе шта се све дешавало тих дана у царском граду прича архимандрит Стефан, тада игуман манастира Светих Архангела, а данас игуман манастира Зочиште.
– Глава није пронађена. Главу су као трофеј узели муџахедини. Ко зна да ли ће икада открити – прича отац Стефан.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Гњилане
- Прегледа: 38
Шиптарски терористи набили га на колац 1. маја 1985. Истина скривана 15 година. „Глас“ први објављује целовит „филм догађања“ о Ђорђу Мартиновићу, кад је постао познат светској јавности, прва информација објављена је 4. маја 1985. године, у „Политици“. Гласила је: „Службеник Дома ЈНА у Гњилану, Ђорђе Мартиновић, набијен је на колац 1. маја на својој њиви Јаруга, два километра од Гњилана. Ово злодело извршили су шиптарски терористи“.
Та вест пукла је као гром из ведра неба у тада узаврелој косовској и југословенској стварности. Данас може слободно да се каже, она је била иницијална каписла за многа потоња збивања на Космету и у Југославији па, на неки начин, и чувене Осме седнице годину и по дана касније.
Редакција „Гласника“ објављује поводом вести о смрти Ђорђа Мартиновића, детаље који до сада никада нису објављени, а који увелико одговарају на истину која је до сада била скривана од јавности.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Ораховац
- Прегледа: 40
Породицу Костић из Ретимља код Ораховца називају најтрагичнијом породицом на Косову. Најпре је Југослав Костић, ноћни чувар у Орвину , нестао 10. јула 1998. Недељу дана касније, припадници УЧК-а су после тродневних борби сишли из Малишева у Ораховац, да би 18. јула, негде после поноћи, напали на куће Костића. Прво су на кућном прагу убили 62-годишњег земљорадника Анђелка Костића. Затим су заробљени сви који су се ту затекли – међу њима четрнаест Костића.
Једном од Анђелкових синова, Живку, дали су два сата да сахрани мртвог оца. Од две даске и ћебета направљен је сандук, а двоје-троје људи је под пратњом униформисаних припадника УЧК-а одведено на гробље да ископају раку. Срби су онда потерани на сахрану која је обављена без свештеника и осталих српских обичаја. Затим су враћени у центар села и постројени. Жене су се поздравиле са синовима и мужевима. Мушкарци су утоварени у камион и одведени у правцу села Оптеруша. Никад више нису виђени.
Павле Костић, син убијеног Анђелка, који нам је испричао ову причу, није присуствовао злочину. Био је блокиран у селу Зочиште, јер се по повратку с посла 17. јула због борби није могао пробити до свог села. Пошто је Ретимље удаљено од Зочишта свега три километара, сву ноћ је слушао борбу. Сутрадан му је мајка испричала шта се догодило.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Косово поље
- Прегледа: 47
22. јуна 1998. године из рудника Белаћевац Термоелектране „Обилић“ на Косову и Метохији киднаповано је десет рудара. То је, како истичу из Удружења киднапованих и убијених Срба на Косову и Метохији, била прва организована отмица српских цивила од стране злочиначке ОВК и то годину дана пре ратних дејстава.
Тог 22. јуна 1998. године на путу до својих радних места киднаповани су Жарко Спасић, браћа Петар и Зоран Ађанчић, као и њихов отац Душан, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић, Мирко Буха, Божидар Лемпић, као и Драган Вукмировић.
Припадници ове организације, коју су тада и САД прогласиле терористичком, препречили су камионом рударима улаз у угљенокоп и одвели их у правцу планине Ћићевице.
Опширније: Отмица рудара копа Белаћевац - прво масовно киднаповање Срба на Косову и Метохији
- Детаљи
- Аутор: УМ
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Липљан
- Прегледа: 45
23. јула 1999. године у Старом Грацку код Липљана на њиви зверски је убијено четрнаест Срба. Рафал који је испаљен из непосредне близине покосио је четрнаест мушкараца, а неке породице из овог села за само неколико тренутака остале су без мушких глава.
Косовске власти, Унмик, Еулкес и Кфор и после четрнаест година нису успеле да пронађу убице српских жетелаца из Старог Грацка.
Најмлађи од убијених имао је седамнаест година.
Убијени су:
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Пећ
- Прегледа: 51
Светислав, Зоран, Драган, Вукота и два Ивана недужно гледају са читуља, Пећ се претворила у град туге, а лицемерна белосветска политика још околиши да паравим именом назове монструме који су на све спремни па и да Космет залива у крви.
Само дан након што су САД и СБ ставиле вето на председничко саопштење којим се осуђују шиптарски терористи на Косову и Метохији, они су, осокољени таквом подршком, извели до сада најмонстроузнији терористички акт – у кафићу „Панда“ у Пећи у понедељак 14.децембра 1998., нешто после 20 часова, убивши шесторицу српских младића, српских соколова. Углавном су то били средњешколци а ранили су и власника кафића Мирсад Шабановић.
У нападу терориста смртно су погођени Иван Радевић (26), Драган Трифовић (18), Вукота Гвозденовић (16) и Иван Обрадовић(15), док су због тешких повреда у приштинском Клиничко болничком центру преминули Зоран Станојевић (18) и Светислав Ристић(18) сви из Пећи.
Према речима очевидаца, испред кафића, у којем је у том тренутку било 13 људи, зауставио се аутомобил из којег су истрчала двојица терориста у црним униформама и са капама „фантомкама“ преко лица. Одмах са врата отворили су рафалну ватру по гостима.
Први меци погодили су Ивана Обрадовића. Недалеко од њега стајао је његов отац, и чудом остао неповређен. Али не може се рећи да је отац Ивана избегао метак и рафал терориста, него је метак погодио његово срце и сада рањен живи,због смрти његовог сина.Потом су терористи пуцали у остале.
Опширније: Убиство шесторо српских младића у кафићу “Панда“ у Пећи (1998. године)
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Липљан
- Прегледа: 48
Село Клечка , 27. август 1998.
Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришђену за спаљивање убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке ОВК, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Лиан и Беким Мазреку, у изјави су навели да је у Клечки током јула 1998. заробљено, убијено и спаљено 22 српских цивила. Цивили су извођени пред стрељачки одред и убијани, а кремациона пећ је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела.
У Клечки су откривена тела 22 српска цивила.
Крајем августа, у војно-полицијским операцијама на подручју Малишева, „устаничке тврђаве“ Ослободилачке војске Косова (ОВК) усред Косова и Метохије, у селу Клечка откривени су спаљени остаци 22 особе. Већ сутрадан, 28. августа, портпарол Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије обавестио је велики број новинара, којима је омогућен приступ сеоској кречани у којој су остаци пронађени, да се ради о цивилима које су стрељали албански екстремисти.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Категорија (sr-RS)
- Категорија: Логори
- Прегледа: 49
био је велики аустроугарски концентрациони логор за Србе, али и друге славенске народе на територији најсевернијег дела Баната (данашња западна Румунија).
Логор је основан по налогу Бечког двора у лето 1914. године када су довођени углавном србски цивили са територије Далмације, Дубровника, Босне, Шумадије, Срема,Херцеговине и Поморавља... Ове послове хапшења Срба радили су Шукцори (специјалневојне јединице коју су сачињавали углавном босански Хрвати и муслимани).
Логор Арад је био смештен у Арадској тврђави, која је удаљена 215 км од Београда и 43 кмод Темишвара, а која је грађена крајем 18. века... Кроз њега је прошло више хиљада Срба,процењује се да је било у њему укупно интернирано око 20.000 затвореника (међу њима браћа Гаврила Принципа - Јово и Никола)... Довођени су редом цивили без обзира на године, пол, имовинско стање...
Логор Арад спада у најозлоглашеније аустроугарске логоре током Првог светског рата.
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Хрватска
- Категорија: Загреб
- Прегледа: 73
Александра Зец била је кћи загребачког месара Михајла Зеца, и вјеројатно сасвим обична дванаестогодишњакиња, која по ничем не би заслужила да се о њој пише, – да је нису свирепо убили.
Увече око 23 часа, 7. децембра 1991. у њен дом у Пољаничкој улици 22. на загребачкој Трешњевци, банули су Синиша Римац, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић (припадници Мерчепове јединице) са намјером да ухапсе Михајла Зеца, због његових наводних веза са побуњеним крајинским Србима.
Он је некако успио је истрчати на улицу, и покушао побјећи, али га је Синиша Римац устријелио на удаљености од тридесетак метара.[1]
Након тог су свезали 12 годишњу Александру и њену мајку Марију и стрпали у комби (без регистарских таблица) и одвезли се до код планинарског дома Адолфовац на Сљемену, – гдје су Александру и њену мајку убили их и бацили у јаму за смеће.
Каснија истрага открила је да је Синиша Римац, који је прије тога убио њена оца, тражио је да се Александру не убије, али да су сви други били против, јер их је она видјела.
Њу је хладнокрвно (везаних ногу и руку) убио Муниб Суљић аутоматском пушком Хеклер пуцавши јој у затиљак. [1] Њезина сестра Гордана и брат Душан, успјели су преживјети, јер су се посакривали по кући и тако промакли убицама.
Опширније: Нисмо заборавили: Страдање породице Зец у Загребу
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Косово и Метохија
- Категорија: Ђаковица
- Прегледа: 68
Стара црква Свете Тројице у граду Ђаковици је била предвиђена за маузолеј, спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији и земних остатака изгинулих, побијених и смрзнутих у ратовима 1912-1918. године.
Та црква је завршена 1940 године, априлски рат 1941. године спречио је довршење цркве и њено освећење. Срушена од српских безбожника комуниста 1949. године (подигнута у вазду) на Савиндан (27.јануара).
Њено рушење био један је од најдрастичнијих примера политичког антитеизма, нове власти основане непосредно после завршетка Другог светског рата (наводи се у писму Епископа рашко-призренског Г. Владимира Патријарху српском Г. Викентију, „Рушење цркве у Ђаковици“ 28. јуна 1951., у: Задужбине Косова. стр. 803-804.).
Опширније: Цркву Спомен-костурницу хиљаде српске деце помрле у Албанији рушили комунисти и Шиптари
- Детаљи
- Аутор: SH
- Надређена категорија: Места злочина
- Категорија: Грчка
- Прегледа: 64
Слике масовних убистава – геноцида над Србима Македонцима у области Егејске Македоније. Овде пре 1878. готово да није било ниједног Грка. Према попису из 1912. Грци су били мањина у читавој Егејској Македонији, па чак и у самом Солуну.
Заборављени грчки злочини над аутохтоним србским живљем током грађанског рата од 1946. до 1949. године. Ово је била завршна фаза етничког чишћења Срба у Егејској Македонији који на том простору живе миленијумима.
Злочини су настали за време комунистичке побуне против грчке владе.
Историјат пописа становништва:
Опширније: Како је извршено етничко чишћење Срба у Егејској Македонији
Поткатегорије
Места злочина Број чланака: 23
Места злочина над српским народом. Садашње државе, градови, насељена места, села, потеси, области, и др.
Босна и Херцеговина (БиХ) Број чланака: 2
Босна и Херцеговина (скраћено БиХ), неформално Босна, држава у југоисточној Европи, која се налази на Балканском полуострву. Граничи се са Србијом на истоку, Црном Гором на југоистоку и Хрватском на северу и југозападу. На југу има излаз на Јадранско море. Северни и већи део државе заузима област Босне, а јужни и мањи дио област Херцеговине. Главни и највећи град је Сарајево. Место злочина над Србима.
Федерацији БиХ Број чланака: 1
Федерација Босне и Херцеговине један је од два ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске. Заузима око 51% територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб. Главни град је Сарајево, уз Мостар у коме се налазе седишта четири федерална министарства. Последњим уставним променама, и Срби су постали конститутивни народ Федерације, тако да тренутно постоји декларативна конститутивност сва три народа на целом подручју Федерације. Место злочина над Србима.
Зеница Број чланака: 1
Зеница - град, административно и економско средиште Зеничко-добојског кантона и истоимене јединице локалне самоуправе у Федерацији БиХ (Босна и Херцеговина). Налази се у долини рееке Босне, око 70 км сјеверозападно од Сарајева. Град је познат по жељезари и другој тешкој индустрији, али и као значајан универзитетски центар. Место злочина над Србима.
Требиње Број чланака: 1
Требиње је градско насеље и сједиште града Требиња у Републици Српској, БиХ. Према коначним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Требиње укупно је пописано 22.987 лица.
Црна Гора Број чланака: 1
Црна Гора је држава у југоисточној Европи, која се налази на Балканском полуострву. Граничи се са Босном и Херцеговином на северозападу, Србијом на истоку, Албанијом на југоистоку и Хрватском на западу, док на југозападу има обалу дуж Јадранског мора. Место злочина над Србима.
Плав Број чланака: 1
Плав је град и седиште истоимене општине на истоку Црне Горе. Према попису из 2023. било је 4.121 становника. Налази се у подножју планинског масива Проклетије, на ријеци Лим.Место злочина над Србима.
Хрватска Број чланака: 6
Хрватска, званично Република Хрватска, држава је у средњој и југоисточној Европи, на обали Јадранског мора. Граничи се на северозападу са Словенијом, на североистоку са Мађарском, на истоку са Србијом и на југоистоку са Босном и Херцеговниом и Црном Гором, док на западу има морску границу са Италијом. Место злочина над Србима!
Загреб Број чланака: 2
Загреб је главни и највећи град Хрватске. Налази се на северу земље, уз реку Саву, на јужним обронцима планине Медведнице. Загреб се налази у близини међународне границе између Хрватске и Словеније. Место злочина над Србима!
Јасеновац Број чланака: 0
Јасеновац је насељено место и средиште истоимене општине у Посавини, у Хрватској.
Најпознатије је по озлоглашеном концентрационом логору који се тамо налазио у Другом светском рату у коме су масовно убијани Срби, Роми и Јевреји, али и сви други који су сметали тадашњој влади Независне Државе Хрватске (НДХ).
Име Јасеновац вероватно је настало од имена дрвета јасен и значи „јасенов, или направљен од јасеновог дрвета”.
Место највећих злочина почињених од стране хрватских Усташа над Србима.
Сплит Број чланака: 1
Сплит у старијим текстовима и Спљет или Сплет, други је највећи град у Хрватској и административно седиште Сплитско-далматинске жупаније. Према попису из 2021. било је 149.830 становника. Као највећи град Далмације и значајно историјско и културно средиште Хрватске, уврштен је у Унесков списак Светске баштине.
Шибеник Број чланака: 1
Шибеник је град у Хрватској и административни центар Шибенско-книнске жупаније. Према попису из 2021. у граду је живело 42.599 становника, а у самом насељу је живело 31.115 становника. Налази се у средишњој Далмацији, на ушћу реке Крке у Јадранско море.
Кордун Број чланака: 1
Кордун (хрв. Kordun) је географска и историјска област која обухвата простор између Петрове горе и реке Мрежнице у данашњој Хрватској. Између 1990. и 1995. године Кордун је био део САО Крајине и Републике Српске Крајине.
Клупице Број чланака: 1
Село Клупице се налази у општини Војнић, у историјској и географској области Кордун у Хрватској, између Петрове Горе и реке Мрежнице. Пре рата 1991–1995. село је имало претежно српско становништво и било је део ширег Кордуна, региона са богатом историјом и значајем у контексту српске заједнице у Хрватској.
Вировитичко-подравска жупанија Број чланака: 1
Вировитичко-подравска жупанија се налази у сјеверној Хрватској. Смјештена је на подручју Подравине у сјеверној Славонији, са сједиштем у Вировитици. Граничи се са Пожешко-славонском жупанијом на југу, са Копривничко-крижевачком жупанијом и Бјеловарско-билогорском жупанијом на западу, и са Осјечко-барањском жупанијом на истоку. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 70.660 становника.
Вировитица Број чланака: 1
Вировитица је град у Хрватској и административно средиште Вировитичко-подравске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 21.291 становник, а у самом насељу је живело 14.688 становника.
Северна Македонија Број чланака: 2
Северна Македонија, званично Република Северна Македонија (Некада СР Македонија и Стара Србија), држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Грчком на југу, Албанијом на западу, Бугарском на истоку и Србијом на северу. Заузима приближно трећину територије већег географског региона Македоније. Главни и највећи град је Скопље.
Куманово Број чланака: 1
Куманово је други по величини град у Северној Македонији, после Скопља. Седиште је истоимене општине, као и главно градско насеље Североисточне статистичке области у оквиру државе. Налази се у североисточном делу Северне Македоније на надморској висини од 333 m.
Грчка Број чланака: 1
Грчка, званично Република Грчка, држава је у југоисточној Европи. Налази се на Балкану, између Егејског мора на истоку, Јонског мора на западу и Средоземног мора на југу. Граничи се са Албанијом на северозападу, Северном Македонијом и Бугарском на северу и Турском на североистоку. Место злочина над Србима!
Србија Број чланака: 10
Србија, званично Република Србија, држава је у средњој и југоисточној Европи. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Граничи се на северу са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Босном и Херцеговином и Хрватском. Броји око осам милиона становника. Главни и највећи град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Званични језик је српски, а званична валута српски динар.
Косово и Метохија Број чланака: 9
Косово и Метохија — скраћено КиМ, званично Аутономна Покрајина Косово и Метохија — АПКиМ, понекад кратко Косово, или Космет (од Косово и Метохија), је аутономна покрајина у саставу Србије. Налази се у средишту Балканског полуострва, а чине је области Косово и Метохија. Граничи се на југоистоку са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и на западу са Црном Гором. Према попису из 2024. било је 1.586.659 становника. Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини.
Ђаковица Број чланака: 1
Ђаковица је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2024. било је 41.809 становника. Налази се на западу Метохије, између Пећи и Призрена, док је око 100 km дели од обале Јадранског мора.
Липљан Број чланака: 2
Липљан је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2024. било је 13.092 становника. Смештен је 16 km јужно од Приштине на ушћу Јањевске реке у Ситницу и налази се на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем и Призреном.
Липљан на Косову и Метохији. Место страдања Срба.
Пећ Број чланака: 1
Пећ је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази на западу Косова и Метохије и припада Пећком управном округу. Према попису из 2024. био је 41.171 становник.
Налази се на Пећкој Бистрици, притоци реке Бели Дрим и код Проклетија на истоку. Руговска клисура је једна од најдужих и најдубљих клисура у Европи која се налази око три километра од града Пећ. Град се налази 250 km северно од Тиране, 150 km северозападно од Скопља и 280 km од Подгорице.
У средњем веку град је био седиште Српске православне цркве од 13. века. Манастир Пећка патријаршија је део Унескове Светске баштине средњовековних споменика на Косову.
Косово поље Број чланака: 1
Општина Косово Поље је општина у Републици Србији, у АП Косово и Метохија, која припада Косовском управном округу. Површина општине је 89 km². Ова општина, заједно са општинама Обилић и Ново Брдо, настала је 2. јула 1988. године од насеља тадашње општине Приштина (Сл. лист САП Косова; 18/88).
Ораховац Број чланака: 1
Ораховац је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2024. било је 13.642 становника.
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.
Гњилане Број чланака: 1
Гњилане (алб. Gjilan или Gjilani) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и седиште је Косовскопоморавског управног округа. Према попису из 2024. било је 53.279 становника. Налази се у Косовском Поморављу и повезан је за Приштином, Урошевцем, Косовском Каменицом, Прешевом и Бујановцем.
Призрен Број чланака: 1
Призрен је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у јужном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2024. било је 76.850 становника. Један је од најзначајнијих градова средњовековне српске државе и културног наслеђа Србије. Град се налази у подножју Шар-планине, близу границе са Албанијом и Северном Македонијом.
Рибе Број чланака: 1
Село Рибе (Ribe) је мало, забачено планинско насеље које се налази у округу Мат на северу Албаније, недалеко од града Буреља. Ово село је стекло међународну, и изузетно трагичну, препознатљивост након рата на Косову 1999. године, јер се у њему наводно налазила тзв. "Жута кућа".
Богатић Број чланака: 1
Богатић је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Мачванском управном округу. Удаљен је 98 km западно од Београда. Према попису из 2022. било је 5.569 становника. Становници Богатића називају се Богатинц
Глушац Број чланака: 1
Глушци су сеоско насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2022. било је 1635 становника.Са запада граниче се са Богатићем и Раденковићем,са севера Ноћајем, са истока Узвећем, а са југа Мачванским Метковићем. Асфалтним путевима Глушци су повезани са Мачванском Митровицом, Шапцом и Богатићем.
Бугарска Број чланака: 1
Република Бугарска, држава је у југоисточној Европи. Граничи се са Румунијом на северу, Србијом и Северном Македонијом на западу, Грчком и Турском на југу и Црним морем на истоку. Са територијом од 110.994 km2, Бугарска је 16. по реду највећих европских држава. Према процени Националног института за статистику из 2022. године Република Бугарска има 6.447.710 становника.
Сливен Број чланака: 1
Сливен је град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене Сливенске области. Град Сливен је некада у бугарском народу био познат као средиште хајдучије у време османске владавине, па је добио надимак „Град 100 војвода“.
Логори Број чланака: 2
Логори у којиам су страдали Срби
Логори у Првом светском рату Број чланака: 0
Логори у Првом светском рату у којима су страдали Срби
Логори у Другом светском рату Број чланака: 1
Логори у Другом светском рату у којима су страдали Срби