Događaj koji se vezuje za "Žutu kuću" predstavlja jednu od najtežih i najkontroverznijih epizoda iz perioda nakon završetka rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. U suštini, radi se o navodima o organizovanoj trgovini ljudskim organima, pri čemu su žrtve bili uglavnom oteti Srbi i drugi ne-Albanci sa Kosova, ali i neki nelojalni Albanci, koji su prebačeni u tajne pritvore na teritoriji severne Albanije.
Pozadina i navodi
Slučaj je prvi put dobio međunarodnu pažnju zahvaljujući bivšoj glavnoj tužiteljki Haškog tribunala, Karli del Ponte, koja je u svojoj knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci" iz 2008. godine iznela sumnje da su stotine otetih civila, nestalih u periodu 1999–2000, prebačene iz Kosova u Albaniju, gde su im vađeni organi za prodaju na međunarodnom crnom tržištu.
Ključna lokacija koja se pominje je „Žuta kuća“ – skromna seoska kuća u selu Ribe, blizu grada Burelja u Albaniji. Prema navodima, ova kuća je služila kao privremeni centar za zatočenje, gde su žrtvama, koje su držane u nehumanim uslovima, vršene prve lekarske procedure i pripreme pre nego što bi bili ubijeni radi uklanjanja organa na drugim, za to specijalizovanim, lokacijama.
Posledice i Specijalizovana veća Kosova
Iako tim na čelu sa američkim tužiocem Klintom Vilijamsonom, koji je kasnije preuzeo istragu EULEX-a, nije uspeo da pronađe dovoljno dokaza za krivično gonjenje konkretno za trgovinu organima, Vilijamson je 2014. godine potvrdio da ima dokaza za brojne druge ratne zločine koje su počinili pripadnici OVK.
Kao direktan rezultat Martijevog izveštaja i kasnije istrage, 2015. godine je osnovan Specijalizovani sud Kosova (zvanično Specijalizovana veća Kosova i Specijalizovano tužilaštvo), sa sedištem u Hagu.
Cilj suda: Sud je osnovan da bi procesuirio zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji u periodu od marta 1998. do decembra 2000. godine.
Optuženi: Sud je podigao optužnice protiv bivših komandanata i lidera OVK, uključujući Hašima Tačija, Kadrija Vesevljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljmija, tereteći ih za progon, ubistva, mučenje i prisilne nestanke, od kojih su se neki događali na Kosovu i u severnoj Albaniji.
Iako je sama "Žuta kuća" danas prekrečena u belu boju, a njeni vlasnici negiraju bilo kakvu umešanost, njen naziv je postao simbol nerazjašnjenih zločina i potrebe za pravdom za sve žrtve sukoba, a Martijev izveštaj je ostao temelj za rad novoosnovanog suda u Hagu.
Izvor: