Концентрациони логор Сливен, основан 1915. године у Бугарској, био је један од најтежих логора за српске ратне заробљенике и цивиле током Првог светског рата. Кроз овај логор је прошло више десетина хиљада Срба који су насилно доведени са окупираних територија. Услед изузетно лоших услова, болести и глади, смртност је била изузетно висока, што је логор учинило једним од најстрашнијих места патње за српски народ у том периоду.
17. oктобар 1915.
Концентрациони логор Сливен основан је 1915. године у граду Сливену у Бугарској, током Првог светског рата. Кроз овај логор је прошло значајан број српских ратних заробљеника и цивила, које су бугарске власти затвориле након окупације делова Србије, нарочито у области Моравско-вардарског дела Србије. Према неким изворима, број Срба који су прошли кроз овај логор процењује се на десетине хиљада, док други извори наводе око 19.000 заробљеника и најмање 40.000 Срба.
Услови у логору били су изузетно тешки — заробљеници су били смештени у бараке без подова и кревета, уз лошу хигијену, недостатак хране и чисту воду. Болести попут тифуса и других заразних болести брзо су се шириле међу логорашима, а висока смртност учинила је логор познатим као један од најтежих у Европи тог времена. Неки историчари га називају „Пакао на земљи“ због тешких услова и велике стопе смртности, која је према појединим проценама прелазила 85%.
Овај логор био је део шире мреже бугарских логора за српске ратне заробљенике и цивиле, којих је било најмање 18 широм Бугарске током рата. Сви ти логори су оставили дубоке трагове у колективној свести српског народа, као места патње и масовних губитака живота.
Данас се сећање на страдање у логору Сливен и другим сличним местима чува кроз историјске радове, меморијале и сведочанства потомака и историчара. Иако бројке о тачном броју заробљеника и преминулих варирају, неоспорна је трагедија коју је овај логор представљао за српски народ током Првог светског рата.
Иѕвор: